Крчење шума

Притисци на глобалном тржишту, преференције у исхрани, губици и отпад дуж пољопривредних ланаца вредности подстичу потражњу за пољопривредним производима, што заузврат покреће крчење шума.

Потреба да се обезбеди храна и енергија за растућу глобалну популацију је, уопштено говорећи, водећи узрок губитка шума и биодиверзитета шума.

У Африци, притисак становништва и сиромаштво су главне претње очувању шума, приморавајући сиромашне пољопривреднике да претворе шуме у обрадиве површине. На другим местима, крчење шума је подстакнуто променама у обрасцима потрошње богатије популације.

Највећа годишња стопа крчења шума у ​​периоду од 2015. до 2020. године забележена је у Африци (4,41 милиона ха), затим у Јужној Америци (2,96 милиона ха) и Азији (2,24 милиона ха).

Стопа крчења шума је порасла у Африци од 1990. године, иако је дошло до скромног смањења стопе од 2015. до 2020. у поређењу са 2010. до 2015. С друге стране, стопе крчења шума у ​​Азији и Јужној Америци сада су скоро упола мање од оних из 1990-их.

Процењује се да је 420 милиона ха шуме изгубљено широм света због крчења шума од 1990. године, али је стопа губитка шума значајно опала. У последњем петогодишњем периоду (2015-2020) годишња стопа крчења шума процењена је на 10 милиона ха (величина приближна шумском подручју Адриа-Балкан региона), што је смањење у односу на 12 милиона ха у периоду од 2010. до 2015. године.

Свет је изгубио нето површину од 178 милиона ха шума од 1990. Стопа нето губитка шума значајно се смањила између 1990. и 2020. због смањења крчења шума у ​​неким земљама, плус повећања шумске површине у другим кроз пошумљавање и природно ширење шума. Стопа пада нето губитка шума је успорила у последњој деценији услед смањења стопе ширења шума.