Шуме и газдовање шумама у Хрватској

Изданачка шума је ниско растући облик шуме. У изданачким шумама је већина стабала настала растом из посечених пањева. Најзаступљеније врсте су: багрем, храст, обични и црни граб, буква, црна јова и кестен. 

Изданачке шуме се стварају намерно, због потребе за огревом или због потреба лова (одговарају одређеним врстама дивљачи). Неке изданачке шуме могу настати због лошег газдовања шумама. Изданачке шуме имају нижи квалитет раста дрвне масе и слабије опште корисне функције шуме у односу на шуме са високим растом. Због тога се настоји да се изданачке шуме постепено претворе у шуме са високим узгојним обликом - високе шуме.

У Хрватској има 358 802,98 ха овог гајеног облика шуме.

Деградиране састојине обухватају шикаре, жбуње, макију и гариге.

Шикара - деградирана шикара где дрвеће и грмље учествују у истом слоју.

Жбуње - деградирани облик шикара, односно површина обрасла шикаром, углавном жбунастог облика.

Макија - фаза деградације шуме храста црнике формиране од пања.

Гариг - деградирана макија жбунастих зимзелених врста са склопом који покрива око 50% површине, а остатак је мања чистина.

У Хрватској ових гајених облика шума има 665 794,35 ха.

Селективна сеча је сеча у селективној састојини, а њена карактеристика је да се на истој површини сече зрела стабла и прореде, као и нега и чишћење у младом нараштају састојине.

Селективне састојине су састојине јеле са другим врстама дрвећа у којима налазимо распоређена стабла различите висине и прсног пречника, а газдовање је на основи стабла (свако стабло је засебна јединица) или групно (на некој површини имамо неколико мањих целина, величине 1-2 висине стабала, којима се газдује посебно) (Уредба о газдовању шумама). Селективна састојина је састојина у којој се по јединици површине налазе јеле и друге природне врсте дрвећа у тој заједници, различите висине и дебљине, распоређене у хоризонталну дрволичну или гроздасту структуру и у три слоја вертикалне структуре.

Селективне састојине чини дрвеће различите старости, односно селективно газдовање је такав начин опхођења са шумом којим се постиже да у шуми, једно поред другог, расте дрвеће свих узраста. Селективну шуму чини већи број селективних састојина.

Селективне састојине у Хрватској односе се на подручје јеле и распрострањене су углавном на подручју Динарида, односно на подручју Горског котара и Лике, у висинском појасу, најчешће између 600 и 1300 м надморске висине.

Селективна састојина има трајно неуједначен изглед и селективан облик склопа, док су крошње распоређене на различитим висинама, тако да у потпуности испуњавају цео профил састојине до земље, а тло је вишеструко прекривено крошњама.

У погледу вертикалне класификације, разликујемо:

• доминантно,
• средње и
• потиснуто дрвеће.

У супериорном положају су она стабла чије се крошње слободно развијају или су под благим утицајем крошњи суседних стабала и која су се изборила за простор у земљи и изнад земље. У средњем положају су стабла која се такмиче са суседним стаблима и боре се за животни простор у средњим и горњим слојевима, а у случају повољних структурних промена (сече) боре се за доминантну позицију у састојини. Дрвеће у подслоју су потиснута стабла која су одозго јако засенчена, са малим порастом висине и такође чекају да у одређеном временском и структурном стању прерасту у горње позиције у састојини.

За разлику од једнодобних састојина, где су састојине класификоване по старосним класама, старост није назначена у селективним састојинама, па је структура дрвног фонда класификована у три дебљинске класе (10-30 цм; 31-50 цм; и од 51 цм навише).

Залиха дрвета у нормалној селекционој састојини има благе осцилације током времена и ова количина треба да се креће од минималне вредности на почетку опходњице до максималне вредности на крају опходњице (време које протекне између две сече на истој површини у селективној шуми), стога структура нормалне селекционе састојине треба да буде константна током времена.

У приближно нормалној селекцијској шуми етат (количина дрвне залихе или површина шуме намењене за сечу) је приближно једнак прирасту, односно у нормалној селекционој шуми сечемо прираст који се у њој накупи током једне опходњице. Одабиром стабла за сечу и сечом у селекционој састојини, истовремено се врши нега и подмлађивање, формира селекциона структура, експлоатише шума и одржава њена хигијена.

За разлику од једнодобних састојина, код којих се циљеви газдовања остварују уз задату опходњу (временски период од формирања састојине до њеног подмлађивања), циљеви газдовања у селективним састојинама се остварују постизањем пречника зрелости сече главних врста дрвећа који се одређују на основу намене шуме, кредитног рејтинга и циља газдовања. Према истраживању пречника зрелости сече јеле, утврђени су најповољнији пречници зрелости јеле од 60 до 70 цм.

У нормалним разнодобним састојинама распоређене су групе стабала различите старости и развојних фаза, при чему су стабла унутар сваке групе исте старости и развојне фазе, а газдовање је групно. Површина једне групе стабала исте старости и развоја у разнодобним састојинама треба да буде од 0,2 ха до 2,0 ха (Правилник о газдовању шумама). Групе дрвећа треба да буду распоређене у мозаик и просторно одвојене у оквиру једне разнодобне састојине.

Због своје структуре (мање помладне површине, незнатне осцилације дрвне залихе током времена), избор разнодобног газдовања примењује се у крашким шумама, шумама приватних шумопоседника, шумама посебне намене, заштитним шумама и у шумама које имају значајну заштитну функцију.

Нормална дрвна залиха разнодобних састојина високог раста једнака је половини нормалне дрвне залихе зреле једнодобне састојине. 

С обзиром на циљеве газдовања у разнодобним састојинама, сечна зрелост сваке групе утврђује се на основу прописаних опходња главних врста дрвећа, узимајући у обзир намену шуме и узгојни облик.

У разнодобним састојинама старост није приказана, па је структура дрвног фонда приказана у три дебљинске класе (10-30 цм; 31-50 цм и од 51 цм навише). Исто тако, залиха дрвета у нормалној разнодобној састојини има благе осцилације током времена, а овај износ треба да се креће између вредности на почетку опходњице (пре сече) и вредности на крају опходњице (после сече). Опходњица је време које протекне између две редовне сече у истој састојини.

Групно газдовање на мањим површинама је предвиђено на разнодобни начин, при чему свака група представља посебан део састојине са специфичним шумскоузгојним поступцима. На овај начин разнодобно газдовање има обележја редовног (једнодобног) газдовања, али на мањим површинама на којима се спроводе сви шумскоузгојни поступци детерминисани развојним стадијем одређене групе стабала у оквиру састојине.

На основу тога, разнодобно газдовање има карактеристике редовног газдовања, будући да се узгојне операције неге и обнављања планирају и спроводе на исти начин као и у  једнодобним састојинама, само у просторно издвојене групе од 0,2 ха до 2,0 ха.

Разнодобно газдовање први пут је омогућено одредбама Правилника о газдовању шумама из 2006. године, али садашње стање већине састојина којима треба газдовати на разнодобан начин најчешће одступа од теоријских претпоставки нормалног газдовања структурама разнодобних састојина.