Од глобалне до локалне перспективе
Шуме играју кључну улогу у одржавању еколошке равнотеже, подржавању биодиверзитета и ублажавању климатских промена. Препознајући значај шума, све је већи нагласак на пракси одрживог газдовања шумама, укључујући и подизање шумских засада на напуштеним пољопривредним и другим нешумским земљиштима. Шумске плантаже су дизајниране да задовоље растућу потражњу за дрветом, папиром и другим шумским производима.
На глобалном нивоу, шумски засади покривају око 131 милион хектара, што је 3% укупне површине шума и 45% укупне површине засађених шума (FAO, 2020). Највећи удео шумских засада је у Јужној Америци са 99% укупне површине засађених шума и 2% укупне површине шума. Најмањи удео засада је у Европи, где представљају 6% засађених шумских добара и 0,4% укупних шумских површина.
Како бисмо разговарали о одрживој улози шумских засада, посетили смо Јавно предузеће за газдовање шумама Војводинашуме Петроварадин у АП Војводини. Ова FSC сертификована компанија газдује са 24,5 хиљада хектара интензивних засада топола, што је скоро 19% укупне шумске површине којом газдују, 14% шумских површина у Војводини и 1,1% шумских површина у Србији.
Потреба за шумским засадима
Док је вредност еколошких услуга из природних шума већа од оних из шумских засада, засади могу да обезбеде већину добара и услуга које пружају природне шуме. Ево неколико кључних предности:
-
Задовољавање растуће потражње за дрветом и влакнима
Како се глобална популација и економије повећавају, расте и потражња за дрветом и дрвеним влакнима. Шумски засади представљају контролисан и одржив извор ових ресурса, смањујући притисак на природне шуме. Узгајањем брзорастућих врста дрвећа, менаџери засада могу да сечу дрвеће на предвидљивији и ефикаснији начин.
У Србији је развој засада топола почео педесетих година прошлог века и био је доследан све до деведесетих година. Развој производње дрвета у интензивним засадима топола и врба условљен је индустријским захтевима за механичком и хемијском прерадом дрвета и ограниченим могућностима производње у природним шумама. На пример, опходња клонских топола је релативно кратка и траје 25 година, за разлику од храста, чија је опходња много дужа (150-160 година).
Данас интензивни засади топола и врба у Србији заузимају мање од 2% укупне шумске површине са доприносом од око 10% у повећању запремине дрвета и 15-18% у економским ефектима.
-
Очување природних шума
Шумске плантаже служе као стратешко средство за очување природних шума. Подмиривањем потражње за производима од дрвета кроз култивисане засаде смањује се притисак на нетакнуте екосистеме. Ово помаже у очувању биодиверзитета и заштити осетљивих екосистема који би иначе могли да се експлоатишу за дрво и друге ресурсе.
Ово важи за Војводину, где је производња дрвета у интензивним засадима донекле ублажила притисак дрвне индустрије на набавку сировина из природних шума. Садња интензивних засада топола и врба углавном је вршена на површинама незараслог шумског земљишта и природних шума врбе и тополе.
-
Секвестрација угљеника и ублажавање климатских промена
Шуме делују као понори угљеника, апсорбују и складиште угљен-диоксид из атмосфере. Добро вођени шумски засади доприносе ублажавању климатских промена складиштењем угљеника у дрвећу које расте. Поред тога, када се посечено дрво користи у грађевинарству или намештају, угљеник остаје ускладиштен у производима од дрвета, што даље помаже у смањењу емисије гасова стаклене баште.
У Војводини је раст шумских засада у последњих 40 година повећан за око 6 пута, захваљујући вишедеценијском раду на оплемењивању и увођењу у производњу високоприносних сорти и савремених технологија – што директно доприноси већој стопи секвестрације угљеника.
Шумски засади и FSC сертификат
И природне шуме и шумски засади могу бити сертификовани према строгим FSC принципима и критеријумима, чиме се обезбеђује примена FSC захтева за одговорно газдовање шумама. Један од услова за FSC сертификоване шумске засаде је додела најмање 10% шумске површине која треба да се одржава и враћа у природну шуму, а не да се користи за комерцијалну сечу. Строги FSC стандарди за природне шуме такође се примењују на шумске засаде, обезбеђујући једнако уважавање еколошких, друштвених и економских интереса.
Током боравка у зеленој Војводини упознали смо др Миљана Велојића - самосталног стручног сарадника за сертификацију шума и животну средину у компанији Војводинашуме и појединачног међународног члана FSC организације. Питали смо га шта значи FSC сертификат за шумске засаде у Војводини. Он је одговорио: „Поштивање FSC захтева резултирало је поверењем садашњих и будућих купаца шумских производа кроз унапређење метода, начина и технологија газдовања шумама, унапређење рада и пословања предузећа, што се огледа у усклађивању са заштитом природе, односно промовисање очувања биолошке разноврсности и других вредности заштите природе у шумама кроз одрживо газдовање, утицај на друштвене односе у циљу унапређења здравља и безбедности на раду, повећање права радника у складу са обавезама, обуку истих кроз различите едукације запослених, унапређење сарадње са локалним заједницама и локалним становништвом, као и заинтересованим лицима, и истовремену отвореност (транспарентност) пословања, управљање отпадом, строго контролисану примену пестицида и друго.